NOVI SAD

Maj 2008

ODREDNICA ZA 21. VEK

1. Kako smo poceli?

Sredinom 1990. godine inicirano je formiranje Saveza reformskih snaga kao pokreta društvenih, ekonomskih i politickih reformi jugoslovenskog društva. 13. oktobra iste godine, u Novom Sadu, formiran je SRSJ za Vojvodinu. Pocetkom 1992. godine stranka je promenila ime u Reformska demokratska stranka Vojvodine, a 20. maja 2000.

Stranka je ucestvovala na izborima za savezne, republicke, pokrajinske i lokalne organe vlasti sa promenljivim uspehom.

Procenjujuci politicku i društvenu potrebu za snaženjem socijaldemokratske opcije u Vojvodini i Srbiji, Skupština se u januaru 1997. godine nedvosmisleno opredelila za ostajanje partije na pozicijama modeme evropske socijaldemokrauje, putu mira, prosperiteta, samosvojnog i brzog razvoja Vojvodine i Srbije, reintegracije ekonomskog i politickog prostora bivše Jugoslavije, zalaganja za integralisticke procese na Balkanu, Evropi i u svetu.

Naš Program je pokazatelj naše rešenosti da se i ubuduce borimo za ove ciljeve.

2. Zašto smo se udružili?

Udružili smo se verujuci:

•  da se preobražaj društvenih, politickih, ekonomskih i ostalih odnosa može izvesti mimim putem, dijalogom i poštovanjem svacijeg života;

•  da se strpljivo i upomo može menjati društveno u privatno i jav­no vlasništvo, kako bi se ostvarili uslovi za razvoj preduzetni štva i tržišne privrede i na tim osnovama gradilo socijalno blagostanje gradana;

•  da se politickim delovanjem može uspostaviti demokratsko i pluralisticko društvo sa parlamentarnim sistemom, punim ljudskim slobodama i pravima i vladavinom prava;

•  da je na temeljima društveno-ekonomskih promena, nacionalnoj ravnopravnosti, poštovanju prava pojedinca i nacionalnih kolektiviteta u manjiskom položaju, moguce izgraditi državnu zajednicu na trajnim osnovama;

Zato hocemo

Kao gradani:

•  da budemo slobodni ljudi u slobodnom društvu; da živimo u skladu sa svojom savešcu i mišljenjima, verskim i ostalim osecanjima;

•  da odlucujemo o svojim ekonomskim interesima i da ih nesmetano ostvarujemo po pravilima koja važe za sve;

•  da se politicki udružujemo, da biramo i da budemo birani na slobodnim izborima;

•  da živimo u državi koja ce primamo štititi naša prava i slobodu da ostvarujemo svoje planove i ciljeve;

•  da jedni drugima pomažemo, narocito onima koji ne mogu pomoci sami sebi, uspostavljanjem racionalnog sistema socijalnih i ekonomskih prava;

•  da živimo zdravo u zdravom okruženju;

•  da deci i omladini obezbedimo kvalitetno obrazovanje pod jednakim uslovima za sve i omogucimo im brže ukljucivanje u život;

•  da obezbedimo poštovanje interesa žena i štitimo njihova prava u svim segmentima života.

3. Srbija

Srbiju vidimo kao decentralizovanu državu autonomnih pokrajina i regiona i državu u kojoj ce se ostvariti demokratske težnje nje­nih gradana. To je državna zajednica koja:

•  bezuslovno garantuje prava i slobode pojedinca i nacionalonih zajednica;

•  uspostavlja suverenitet gradana na svim nivoima državne organizacije;

•  ima otvorene granice prema susedima;

•  teži ukljucivanju u savremene regionalne i šire integracione tokove;

•  aktivno radi na zadobijanju podrške razvijenih i demokratskih zemalja.

4. Politicki i izborni sistem

Legitimna je samo ona vlast koja je izabrana od gradana na slobodnim izborima. Zalažemo se za višestranacku parlamentarnu demokratiju i nacelo podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku i republikanski oblik vladavine.

Proporcionalni sistem najpravednije izražava volju gradana.

Biracko pravo mora da bude opšte, jednako i neposredno za sve gradane Vojvodine i Srbije.

5. Spoljna politika i medunarodna saradnja partije

Politika mira, integracije i kooperacije su osnove naše spoljne politike. Odnosi sa susedima su u fokusu naših interesovanja. Želimo da se obnove kulturne, ekonomske i politicke veze sa državama nastalim na tlu bivše Jugoslavije. Ukljucivanje u integracione tokove na Balkanu, Evropi i svetu doprinece snaženju pozicije Srbije kao evropskog regiona sa neposrednim ekonomskim i kulturnim medunarodnim regionalnim vezama.

Saradnja sa socijaldemokratskim i socijalistickim partijama, te prijem u Socijalisticku Intemacionalu, ciljevi su medunarodnih veza naše partije.

6. Slobode i prava coveka i gradanina

Najviši medunarodni standardi iz ove oblasti su mera naših opredelenja i zalaganja. Posebno se zalažemo za zaštitu kolektiviteta u manjinskom položaju. Nacionalna ravnopravnost gradana je preduslov harmonicnog razvoja i ugleda naše zemlje u svetu.

Zalažemo se za pristupanje svim medunarodnim sporazumima i konvemcijama iz ove oblasti.

7. Ekonomski odnosi

Organizacija privrede

Osnovna pretpostavka za rešavanje ekonomske, politicke i socijalne krize jeste efikasan ekonomski sistem. Težimo, ekonomskom sistemu mešovitog vlasništva, koji ukljucuje privatno, deonicarsko, zadružno i javno vlasništvo. To pretpostavlja dominaciju tržišnog mehanizma regulacije, samostalnost privrednih subjekata i otvorenu privredu u kojoj se proizvodi i razmenjuje po svetskim standardima i troškovnim kriterijumima. Zalažemo se za snažno ukljucivanje u medunarodne ekonomske procese, a posebno u ekonomije razvijenih evropskih zemalja. Odnos države i privrede treba urediti u skladu sa iskustvima razvijenih zemalja, posebno onih sa federalnim uredenjem. Poštujuci samostalnost iekonomsku odgovornost privrednih subjekata, država treba da se bavi samo osnovnom makroregulacijom te preuzima ekonomsku odgovornost za razvoj velikih infrastrukturnih sistema.

Vlasništvo

Zadatak koji nam predstoji jeste transformacija ekonomije u tržišno regulisani sistem. Zalažemo se za brzo i efikasno pretvaranje društvenog i državnog kapitala u privatni, akcionarski, zadružni i javni kapital. Najprihvatljivija za nas je kombinovana tehnika privatizacije, koja miri suprotnosti izmedu potrebe za brzim preobražajem svojinske osnove i objektivnih okolnosti da za takav poduhvat treba mnogo vremena. Ona sadrži brzo privatizovanje jednog dela društvene/državne svojine u što vecem broju preduzeca i, na toj osnovi, stvaranje aktivnih vlasnickih jezgara, koja ce poslužiti kao oslonac za brzo formiranje novih, tržištu prilagodenih i bitno efikasnijih upravljackih struktura u preduzecima. Kada se obezbedi ta kljucna pretpostavka racionalnog poslovanja, ostatak društvene/državne svojine bice privatizovan sredeno i sistematski, pod uslovima koji ce omoguciti njenu adekvatnu valorizaciju i ocuvanje, pa cak i uvecanje njene tržišne vrednosti.

Fiskalna politika i poreski sistem

Zalažemo se za uspostavljanje takve fiskalne politike kojom se obezbeduje osnovno funkcionisanje i ravnopravni razvoj nad­gradnje i društvenih delatnosti.

Pristalice smo takvog poreskog sistema koji stimulativno deluje na investiciono ulaganje i otvaranje novih radnih mesta.

8. Poljoprivreda, selo i vodoprivreda

Poljoprivreda je najvažnija privredna grana Srbije. Zalažemo se za suštinski preobražaj poljoprivrede i sela na tržišnim osnovama, a da se visoki troškovi proizvodnje, zbog neefikasnosti drugih, nadoknaduju razlicitim olakšicama, koje ce davati država. Politikom rezervi poljoprivrednih proizvoda može se znacajno uticati na položaj poljoprivrede i davati joj šansu za utakmicu na svetskom tržištu. Zalažemo se za strucno zasnovanu politiku u poljoprivredi, da bi se primenila iskustva razvijenih tržišnih privreda u podsticanju poljoprivredne proizvodnje i optimalno iskoristili privredni resursi Srbije.

Osnove agrarne politike vidimo u:

•  prilagodavanju sirovinske proizvodnje planovima razvoja Evropske unije;

•  podsticanju slobodnog razvoja seljackog poseda;

•  privatizaciji državnih poljoprivrednih preduzeca;

•  modernizaciji države i njene uloge u poljoprivredi i

•  razvoju i modernizaciji sela podsticanjem preduzetništva, širenjem lepeze biznisa van uskog podrucja tradicionalne poljoprivrede.

9. Radnici i sindikati

Kao socijaldemokratska partija, zalažemo se za afirmisanje radnickih interesa, kao što su stimulativne plate, dobri i uredeni kolektivni ugovori, prihvatljivi uslovi za rad i napredno radno zakonodavstvo. Pored ostalih oblika akcionarstva, treba razvijati radnicko akcionarstvo u smislu masovnijeg ucešca radnika u vlasništvu preduzeca. Transformaciju vlasništva ne moraju da prežive sva preduzeca, ali moraju preziveti svi radnici. Sindikati koji budu poštovali ovaj stav, imace svaku našu podršku.

Za nas je sindikat organizacija dobrovoljno udruženih radnika u cilju zaštite ekonomskih interesa. Ti interesi ukljucuju ukupnost radne situacije (najamnine, radno vreme, uslove rada, saodlucivanje, itd), ali i na njoj zasnovane životne situacije. To podrazumeva mogucnost dostojnog života od zarade tokom radnog veka, školovanje za rad i uz rad, vreme za odmor i samousavršavanje i slicno. Samo organizovanje novih, granskih, nezavisnih sindikata, odvojenih od države, politickih partija, konfesija i poslodavaca predstavlja jedan od niza procesa usmerenih ka interesu gradana. Samo u uslovima jasnih vlasnickih odnosa, sindikat može zastupati interese nevlasnika radnika. Za uvodenje tržišta radne snage nužno je stvoriti moderno radno zakonodavstvo, koje ce štititi prava pojedinca, grupa i kolektivna prava zaposlenih unutar svakog tipa svojinskih odnosa u privatnim, javnim i zadružnim preduzecima.

10. Rad, zdravstvo i socijalna politika

Nezaposlenost se može suzbiti samo poboljšanjem ukupne ekonomske situacije. Država mora putem kredita i drugih olakšica pospešiti samozapošljavanje i tako smanjiti broj nezaposlenih i fiktivno zaposlenih ljudi. Ona takode mora naci nacin za isplatu pravicnih nadoknada za sva nezaposlena lica u Republici. Reforma sistema zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite je prvi korak ka modernom zdravstvu. Sistem zdravstvene zaštite je nužno dogradivati na osnovu realnih mogucnosti Srbije i zahteva gradana, pri cemu treba voditi racuna o zdravstvenom stanju stanovništva, te demografskim i socijalnim karakteristikama Vojvodine/Srbije.

Naši ciljevi u zdravstvu su:

•  pravo na zdravstvenu zaštitu svih kategorija stanovništva;

•  povecanje udela zdravstva u nacionalnom dohotku na 5%;

•  budžetsko dotiranje zdravstvene zaštite dece i lica koja nisu obuhvacena obaveznim osiguranjem;

•  utvrdivanje obaveznosti osiguranja svih lica koja imaju prihode od svojih delatnosti;

•  uvodenje dodatnog i dopunskog osiguranja;

•  finansiranje zdravstvene zaštite putem dobrovoljnog osiguranja i sredstava od reosiguranja (tržišni cinilac);

•  afirmisanje privatnog sektora u sistemu zdravstvene delatnosti u cilju ukupne promene sadašnjeg stanja.

Socijalna zaštita mora obuhvatiti socijalno ugrožene slojeve stanovništva, posebno decu i omladinu u celini. Zalažemo se za stvaranje novih vidova institucionalne zaštite penzionera i invalida, kao i za rešavanje položaja hendikepiranih lica. Smatramo da se fondovi penzijsko-invalidske zaštite moraju tržišno orijentisati, kako bi bih u stanju da obezbede penzije u skladu sa dugogodišnjim ulaganjem, što bi istinski revalorizovalo rezultate minulog rada bivšeg radnika.

11. Mediji i informisanje

Informisanje je bitan elemenat slobode gradana, te se dosledno zalažemo za ukidanje državnog i svakog drugog monopola u ovoj oblasti. Neophodno je demokratizovati sticanje prava na korišcenje radio i televizijskih frekvencija, štamparija i fotopapira.

Zalažemo se za:

•  blagovremeno, potpuno i cinjenicno informisanje;

•  demonopolizaciju javnog informisanja;

•  slobodu informisanja, ogranicenu samo zabranom izazivanja verske, nacionalne i rasne mržnje;

•  formiranje saveta uglednih javnih licnosti u društvenim/držav­nim medijima, kao organa kontrole;

12. Nauka i tehnologija

Preobražaj privrede i društva nije moguc bez dugorocne strategije naucno-istraživackog, razvojnog i inovatorskog delanja. Zato se troškovi ovih delatnosti tretiraju kao investiciono ulaganje. Rast produktivnosti i životnog standarda su direktno vezani za ulaganja u znanje.

Podrzavacemo sve one koji slede svetske tendencije u promeni strukture proizvodnje, koja ce se kretati od proizvodnje resursno intenzivnih produkata i proizvodnje u kojoj se ekonomija izvodi pre svega iz obima, ka proizvodnji specijalnih inputa, maloserijskim specijalnim proizvodima i naucnotehnološki veoma inten­zivnoj proizvodnji.

13. Obrazovanje

Bez kvalitetnog obrazovanja nema reforme i strukturalnog prilagodavanja tokovima savremenih integracija. Zalažemo se za slobodan, autonoman i depolitizovan univerzitet, za naucni kvalitet i odlucujuci znacaj kompetentnosti pri izboru u zvanja, kao i pri izboru dekana i rektora.

Politika obrazovanja treba da bude zasnovana na:

•  uspostavljanju otvorenog, depolitizovanog, fleksibilnog i komplementarnog sistema opšteg, strucnog i profesionalnog obra­zovanja;

•  laickom sistemu obrazovanja;

•  povecanju stope izdvajanja iz nacionalnog dohotka za obrazovanje na 5% nacionalnog dohotka;

•  angažovanju privatnih sredstava za otvaranje obrazovnih institucija;

•  uskladivanju obrazovnog sistema sa svetskim kriterijumima u ovoj oblasti;

•  visokom kvalitetu obrazovanja za sve, i da elitne i specijalizovane škole budu dostupne za sve sposobne i talentovane;

•  poboljšanju materijalnog stanja nastavnog osoblja;

•  uspostavljanju fleksibilne obrazovne politike.

14. Ekologija

Zaštitu životne sredine vidimo kroz sledece nivoe:

•  postepeno prestruktuiranje privrede u skladu sa cvrsto zasnovanim principima unapredenja živome sredine;

•  razvijanje svesti i znanja o znacaju ekologije, pre svega kroz dopunu nastavnih programa, finansiranje odgovarajucih naucnih projekata i organizovanje akcija koje podižu nivo ekološke kulture;

•  uskladivanje naših standarda sa propisima Evropske unije, te uspostavljanje jedinstvenog informativnog sistema u oblasti zaštite životne sredine;

•  odgovornost za narušavanje ekoloških standarda i visoke kazne za pojedince, preduzeca i državne organe koji se ogreše o propise iz ove oblasti.

15. Sport i fizicka kultura

Fizicka kultura mora imati institucionalnu podršku i treba da bude više povezana sa obrazovnim sistemom. Zalažemo se za razvoj onih sportskih disciplina koje su tradicionalne na ovim prostorima i koje izražavaju specificna interesovanja mladih. U takmicarskom i vrhunskom sportu se zalažemo za jasno definisanje uslova i kriterijuma kao i za javno priznavanje i stimulisanje profesionalizma.

ram je usvojen na vanrednoj sednici Skupštine Reformista Vojvodine, održanoj

•  13.maja 2008. godine

22 statuta Reformista Vojvodine

Skupština partije, na sednici održanoj 13 maja 2008. godine, donosi

STATUT

1. Naziv, sedište, ciljevi udruživanja i nacin njihovog ostvarivanja

Clan 1.

Naziv partije je: REFORMISTI VOJVODINE

Predsednik partije je: Nedeljko Šljivanac

Partija ima pecat okruglog oblika gde piše REFORMISTI VOJVODINE NOVI SAD

Partija ima amblem: veliki krug u kome je slovo R V i zastavu narandžaste boje

Partija je socijaldemokratska politicka organizacija koja deluje na teritoriji Srbije i Vojvodine

Partija ima Program i Statut.

Sedište partije je u Novom Sadu.Vojvodanskih brigada 17

Clan 2.

Partija je politicka organizacija gradana okupljenih oko Programa partije, ekonomskih i politickih reformi društva u cilju izgradnje novog, ekonomski efikasnog, demokratskog, nacionalno ravnopravnog, socijalno pravednog, humanog i prema svetu otvorenog društva.

Clan 3.

Pripadnost partiji izraz je opredelenja gradana koji dobrovoljnim uclanjivanjem u partiju prihvataju Program i Statut partije i obavezuju se da ce raditi na njihovom ostvarivanju.

2. Unutrašnja organizovanost

Clan 4.

Na nivou opštine, grada, mesne zajednice ili dela grada (kvarta) može se formirati organizacioni oblik partije, koji bira svoj odbor i predsednika. Opštinska organizacija može izabrati potpredsednika i sekretara u skladu sa svojim aktima.

Clan 5.

Opštinska organizacija partije formira se na nivou opštine i u njen sastav ulaze predstavnici mesne organizacije.

Opštinska organizacija svojim aktima reguliše odnose u istoj.

Opštinska organizacija na Skupštini bira Opštinski odbor i predsednika.

Clan 6.

Na osnovu odluke Glavnog odbora, formiraju se regionalne organizacije. Najviši organ u regionalnoj organizaciji je Regionalni odbor.

Osnovne nadležnosti regionalnih odbora su: jacanje akcionog jedinstva u partijskom delovanju regiona, osnivanje novih organizacija i jacanje partijske infrastrukture. Ostale nadležnosti bliže se ureduju statutamim odlukama i pravilnicima regionalnih odbora.

Mandat svih biranih organa u regionalnoj organizaciji je cetiri godine.

Predsednik regionalnog odbora po položaju je clan Izvršnog odbora Glavnog odbora partije.

Clan 7.

Clanovi odbora u opštini, gradu, mesnoj zajednici i delu grada (kvarni) samostalno utvrduju nacin izbora. Clanovi Glavnog odbora biraju se tajnim glasanjem na Skupštini organizacije, koja se redovno održava svake godine.

Opštinski odbori pojedinacno ili grupno na nivou izborne jedinice predlažu i utvrduju kandidate za izbore za odbornike i poslanike na svim nivoima i odlucuju o ulasku u koalicije na nivou opštine.

Ukoliko se takvi meduopštinski dogovori ne postignu, liste kandidata utvrduje Glavni odbor.

Clan 8.

Akti i odluke regionalnih, opštinskih, gradskih, mesnih organizacija i organizacija u delovima grada (kvartovima) ne mogu biti u suprotnosti sa Statutom, odlukama Skupštine ili Glavnog odbora partije.

Clan 9.

U okviru partije deluju posebne organizacije mladih i žena radi boljeg ostvarivanja specificnosti ovih populacija i veceg ukljucivanja u partijski život.

Organizacije mladih i žena konstituišu se u okviru partije u mesnoj zajednici, delu grada (kvartu), opštini, regionu i partiji u celini.

Delokrug rada, organizaciju i naziv, organizacije mladih i žena bliže regulišu svojim statutom.

3. Uslovi i nacin uclanjivanja

Clan 10.

Clan partije može postati svaka punoletan gradanin ,koji pristupi partiji i da izjavu da prihvata njen Program i Statut.

Clan 11.

Svaki clan partije ima pravo da:

•  ucestvuje u aktivnostima partije,

•  daje predloge, izražava svoje stavove i mišljenje, slobodno izražava kriticne stavove prema bilo kom clanu partije,

•  zadrži stavove drugacije od vecinski usvojenih,

•  bira i bude biran u organe partije,

•  bude informisan o aktivnostima partije,

•  samokandiduje se za sve funkcije u partiji,

•  inicira formiranje frakcija.

Clan 12.

Obaveze clana su da:

•  u politickom i društvenom životu radi na ostvarivanju Programa i Statuta, odluka i stavova organa partije,

•  placa clanarinu.

Clan 13.

Clanstvo u drugim organizacijama i udruženjima, osim u politickim strankama, ne predstavlja smetnju za clanstvo u partiji.

Clanstvo u partiji prestaje istupanjem ili iskljucenjem.

Pod istupanjem smatra se samovoljno napuštanje partije, odnosno uclanjenje u drugu politicku organizaciju.

Clan partije može se iskljuciti ako politicki deluje suprotno Programu i Statutu partije i odlukama i stavovima organa partije.

O iskljucenju clana iz partije odluku donosi Predsednik partije.

Clan 14.

Kolektivni clanovi partije mogu postati udruženja gradana i mesne, odnosno opstinske organizacije drugih stranaka, ako prihvataju Program i Statut partije.

Odluku o prijemu donosi Glavni odbor partije.

4. Zastupanje i predstavljanje partije

Clan 15.

Reformiste Vojvodine zastupa i predstavlja predsednik, a u slucaju njegove sprecenosti, zamenik predsednika, ili neko drugi koga on ovlasti.

Nacin izbora za funkciju u partiji bliže se ureduje aktima koje donosi Glavni odbor.

Clan 16.

Organi partije su:

•  Skupština

•  Glavni odbor

•  Predsedništvo

•  predsednik i zamenik predsednika

•  sekretar

•  Izvršni odbor Glavnog odbora

•  Statutama komisija

•  Nadzorni odbor.

5. Skupština

Clan 17.

Skupština je najviši organ partije. Skupštinu sacinjavaju:

•  delegati opštinskih i Gradske organizacije

•  delegati organizacija mladih i žena;

•  clanovi Glavnog odbora.

Clan 18.

Skupština može punovažno da radi i odlucuje ako joj prisustvuje više od polovine clanova. Skupština donosi punovažne odluke vecinom glasova prisutnih clanova.

Odluke Skupštine su obavezne za sve clanove i njihove organizacije.

Clan 19.

Odluku o broju delegata i nacinu izbora donosi Glavni odbor. Delegati se biraju na cetiri godine.

Clan 20.

Skupština se sastaje najmanje jednom godišnje, a saziva je predsednik partije, odnosno zamenik predsednika, ih clan Predsedništva koga oni, odnosno Predsednistvo, ovlasti na osnovu odluke Glavnog odbora.

Skupština se može sazvati i vanredno. Vanrednu Skupštinu saziva predsednik, odnosno zamenik predsednika partije, ih clan Predsedništva koga oni, odnosno Predsednistvo ovlasti, na inicijativu Predsedništva, ih najmanje trecine clanova Glavnog odbora, ih trecine opštinskih odbora, odnosno organizacije mladih i žena.

Clan 21.

Skupština proverava punomoc ucesnika, vrši izbor radnih tela i donosi Poslovnik o radu.

Skupština na sednici, na predlog predsednika, odnosno zamenika predsednika partije, bira radno predsednistvo od 5 clanova.

Clan 22.

Nadležnosti Skupštine:

•  donosi Program i Statut partije,

•  donosi programske i druge odluke,

•  odlucuje o statusnim promenama partije, usvaja izveštaj o radu Glavnog odbora, predsednika, zamenika predsednika, Predsedništva, Statutame komisije i Nadzornog odbora,

•  bira Glavni odbor, predsednika, zamenika predsednika, Predsedništvo, Statutamu komisiju i Nadzorni odbor,

•  utvrduje javne oznake partije (znak i logotip, pecat, amblem, zastavu i dr),

•  donosi Poslovnik o radu,

•  donosi i druge odluke od znacaja za rad partije iz svoje nadležnosti.

6. Glavni odbor

Clan 23.

Glavni odbor je najviši organ Partije izmedu dve sednice Skupštine.

Glavni odbor ima 49 clanova i cine ga predsednik, zamenik predsednika, clanovi Predsedništva, sekretar, delegirani clanovi (po jedan) iz opštinskih organizacija, organizacije žena i mladih clanova koje bira Skupština.

Listu kandidata sastavlja Glavni odbor na osnovu predloga opštinskih odbora partije.

Opstinski odbori vode racuna o nacionalnoj, socijalnoj, starosnoj i polnoj strukturi kandidata.

Mandat clanova Glavnog odbora traje cetiri godine i može se ponavljati.

Radom Glavnog odbora rukovodi predsednik, odnosno zamenik predsednika, ili clan Predsedništva koga oni ovlaste.

Glavni odbor imenuje sekretara Glavnog odbora, koji je istovre­meno i sekretar Predsedništva, a koji se stara o radu Glavnog odbora.

Clan 24.

Izbor Glavnog odbora vrši se na Skupštini tajnim glasanjem.

Ako je na listi broj kandidata jednak broju koji se bira, izabrani su oni koji dobiju više od polovine glasova prisutnih delegata.

Ako je na listi veci broj kandidata od onog koji se bira, izabrani su kandidati koji su dobili najviše glasova.

U slucaju da dva kandidata dobiju jednak broj glasova, izbor se ponavlja izmedu njih.

Clan 25.

Nadležnosti Glavnog odbora:

•  realizuje odluke i programske akte Skupštine,

•  predlaže Skupštini akte i odluke iz njene nadležnosti,

•  donosi godišnje planove i programe rada,

•  bira predsednika i zamenika predsednika Izvršnog odbora,

•  obrazuje radna tela i bira rukovodioce radnih tela,

•  odlucuje o ulasku u koalicije sa drugim strankama i o drugim oblicima saradnje sa strankama, organizacijama i udruženjima,

•  razmatra i usvaja izveštaj o radu Izvršnog odbora i radnih tela,

•  donosi pravila o formiranju i nacinu rada frakcija u partiji,

•  usvaja finansijski plan partije,

•  razmatra i usvaja izveštaj o finansijskom poslovanju,

•  donosi Poslovnik o svom radu,

•  odlucuje i o drugim pitanjima od znacaja za rad partije iz svoje nadležnosti,

•  bira ili razrešava sekretara partije.

Clan 26.

Glavni odbor obrazuje Politicki savet partije, kao savetodavno politicko telo iz svih oblasti politickog programa partije i politickog delovanja. Savet Glavnom odboru daje inicijative, smemice i mišljenje iz aktuelnog politickog života za njegovo delovanje. Savet donosi Poslovnik o radu.

Glavni odbor može obrazovati i druge savete partije na inicijativu predsednika, zamenika predsednika i Predsednistva.

7. Predsednik, zamenik predsednika i Predsedništvo

Clan 27.

Partija ima predsednika, zamenika i Predsedništvo, kao politicki kolektivni organ.

Kandidate za predsednika, zamenika predsednika i clanove Predsednistva predlažu opstinski odbori, organizacija mladih i žena.

Predsednika, zamenika predsednika i clanove Predsednistva bira Skupština tajnim glasanjem.

Ako je za predsednika, zamenika predsednika i clana Predsednistva predložen jednak broj kandidata broju koji se bira, izabrani su kandidati koji su dobili više od polovine glasova prisutnih delegata.

Ako je za predsednika, odnosno zamenika i clana Predsednistva predloženo više kandidata nego što se bira, izabrani su kandidati koji su dobili najviše glasova.

Mandat predsednika, zamenika predsednika i clanova Predsednistva je cetiri godine i može se ponavljati.

Predsednik, zamenik predsednika, clanovi Predsednistva i za svoj rad odgovaraju Skupštini, koja ih je izabrala, a izmedu dve sednice Skupštine, Glavnom odboru.

Predsednik u konsultaciji sa clanovima Predsednistva imenuje šefa kabineta i odredeni broj savetnika po oblastima.

Clan 28.

Predsedništvo je politicki kolektivni i najviši organ partije izmedu dve sednice Glavnog odbora. Predsedništvo ima ukupno 23 clana i cine ga predsednik, zamenik predsednika, 14 biranih clanova, cetiri clana koje na predlog predsednika partije izabere Glavni odbor partije, a predsednik Izvršnog odbora Glavnog odbora partije, predsednik organizacije mladih Reformista i predsednica organizacije žena jesu clanovi Predsednistva po položaju.

Predsedništvo raspravlja o svim politickim pitanjima i donosi odluke važne za sprovodenje taktike i strategije partije izmedu dve sednice Glavnog odbora. Predsedništvo o svom radu obavestava Glavni odbor.

Predsedništvo predlaže Glavnom odboru i Skupštini odgovarajuce odluke bitne za rad partije.

Predsedništvo je za svoj rad odgovorno Skupštini.

Radom Predsednistva rukovodi predsednik, odnosno zamenik predsednika, ili izabrani clan Predsednistva, koga ono ovlasti.

O nesmetanom radu Predsednistva stara se sekretar Predsednistva.

Clan 29.

Partija ima sekretara.

Sekretara partije predlaže predsednik partije, a bira ga Glavni odbor.

Mandat sekretara je cetiri godine i može se ponavljati.

Sekretar se stara o sprovodenju odluka organa partije, komunikaciji sa opštinskim, Gradskom i regionalnim organizacijama, o nesmetanom i koordiniranom radu kancelarije partije i o finansijskom poslovanju partije.

Clan 30.

Organizaciono-operativni, politicki i izvršni organ Glavnog odbora je Izvršni odbor.

Izvršni odbor formira odbore (resore) po oblastima. Izvršni odbor cine predsednik, zamenik predsednika, predsednici odbora (resora) po oblastima, predstavnica organizacije žena i predsednik Izvršnog odbora organizacije mladih. Predsednici regionalnih odbora (šest) po funkciji su clanovi Izvršnog odbora.

Radom Izvršnog odbora rukovodi predsednik Izvršnog odbora, ili njegov zamenik.

Predsednika Izvršnog odbora i njegovog zamenika bira Glavni odbor partije javnim glasanjem, na predlog predsednika partije. Clanove Izvršnog odbora (predsednike odbora - resora) imenuje predsednik Izvršnog odbora.

Predsednik Izvršnog odbora, njegov zamenik i Izvršni odbor u celini za svoj ra odgovaraju Glavnom odboru.

Izvršni odbor, na predlog predsednika Izvršnog odbora, imenuje sekretara, koji se stara o nesmetanom radu Izvršnog odbora.

Mandat clanova Izvršnog odbora je cetiri godine i može se ponavljati.

Clan 31.

Nadležnosti Izvršnog odbora:

•  realizuje i sprovodi odluke Skupštine i Glavnog odbora partije,

•  predlaže Glavnom odboru odluke i akte iz njegove nadležnosti,

•  donosi svoj program i plan rada,

•  stara se o organizacionom jacanju i širenju partijske infrastrukture,

•  odlucuje o drugim pitanjima od znacaja za rad partije iz svoje nadležnosti.

8. Statutarna komisija

Clan 32.

Statutamu komisiju od pet clanova bira Skupština tajnim glasanjem.

Statutarna komisija razmatra sva bitna pitanja iz statutarne oblasti i radi na unapredenju statutarne materije i usaglašavanju partijskih akata na svim nivoima.

Statutarna komisija donosi odluku o osporavanju ili poništavanju izbora u partiji.

Postupak pred Statutamom komisijom reguliše se pravilnikom.

Clanovi Predsedništva i Izvršnog odbora ne mogu biti clanovi Statutarne komisije.

9. Nadzorni odbor

Clan 33.

Nadzorni odbor ima tri clana, koje bira Skupština tajnim glasanjem.

Nadzorni odbor vrši kontrolu materijalno-finansijskog poslovanja organa partije i o tome podnosi izveštaj Skupštini, a po potrebi i drugim organima partije.

Clanovi Glavnog odbora i Izvršnog odbora ne mogu biti clanovi Nadzornog odbora.

Clan 34.

Na svim funkcijama u partiji i na listama za izbore na svim nivoima obezbedice se zastupljenost najmanje jedne trecine žena.

10. Sticanje, korišcenie i raspolaganje sredstvima partije

Clan 35.

Sredstva partije se obezbeduju clanarinom, dobrovoljnim prilozima, poklonima, donacijama i na drugi nacin u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima.

Sredstva se koriste u skladu sa finansijskim planom partije.

Naredbodavac za korišcenje sredstava partije je predsednik Izvršnog odbora.

11. Clanarina

Clan 36.

Clanarinu utvrduje Predsedništvo partije, posebnom odlukom.

Clanarinu placa svaki clan partije.1000,00 dinara godišnje

Odluku o izmeni clanarine može doneti i Predsedništvo u periodu izmedu dve sednice Skupštine.

Prihod od clanarine ulazi u fmansijski plan partije i shodno njemu se troši.

12. Obaveštavanje javnosti

Clan 37.

Rad partije je javan.

O radu partije javnost se obaveštava putem sredstava informisanja i publikacija partije.

O javnosti rada organa partije odlucuje se pre pocetka rada or­gana.

13. Izmene i dopune Statuta

Clan 38.

Izmene i dopune Statuta donose se po istom postupku kao i Statut.

14. Tumacenje Statuta

Clan 39.

Tumacenje Statuta daje Skupština partije.

15. Završna odredba

Clan 40.

Statut stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja, a objavice se u službenim prostorijama u sedištu partije u Novom Sadu.

NOVI SAD PREDSEDNIK PARTIJE REFORMISTA VOJVODINE

13. maja 2008. godine Nedeljko Šljivanac, s. r.